Knjige su predate Sigurnoj dečijoj kući u Novom Sadu. Odneli smo ih tamburix i ja, a da ih izvadimo iz kola pomagala nam je i jedna devojčica od desetak godina, štićenica kuće.

Srela sam dečaka iz svoje priče, slomio je petu, ali je veoma brz sa tim štakama. Još je, dakle, tamo. Jedan drugi dečak, kojeg sam prvi put videla, danas je vaspitačicama doneo peticu iz škole i to iz sprskog.

Videla sam i plavooku bebu za koju su mi pre par meseci rekli da je skoro usvojena, ali još je tamo. Mali miš sa dva divna bela zuba. Stigle su i dve nove bebe koje su taman izveli u šetnju.

Lepenski je predložio da snimimo situaciju. To smo i uradili. Pitali smo da li još nešto i šta treba. Rekli su svašta. Neke stvari prevazilaze tehničke mogućnosti da ih rešavamo zajedno ali ne zahtevaju velike finansijske napore. Druge su opet preskupe.

Ne znam. Tamburix i ja imamo, dakle, informacije o njihovim aktuelnim, stalnim ili velikim potrebama. Ako postoji interes, možemo ih izložiti.